Kad porastem biću.. model?

Ovih dana se osjećam nekako izgubljeno. Tražim smisao u svemu, cilj i užasno se plašim svojih loših odluka, a još više loših ljudi. Razmišljam o budućnosti i o tome šta želim od života. Četvrta sam godina fakulteta i već bih trebala da imam izgrađen stav i viknem na sav glas ,,Ja ću da budem to I to!,, … A, ne mogu da vičem, čak ni u sebi ne mogu da pričam o tome šta želim od života, jer eto, još uvijek  nijesam sigurna. Imam 22 godine I ne znam čime bih tačno htjela da se bavim! Eto, napisah.  Pravo da vam kažem , obožavam novinarstvo. Volim to što kroz živote običnih ljudi mogu da ispričam o nekom krupnom  problemu.  Bar o nekom problemu za koji ja mislim da je krupan. Volim što mogu da objasnim kojih se stvari grozim, a koje, eto volim. Volim što će za to da se zainteresuje široka narodna masa jer je opšte poznato da skoro svi prate medije(pogotovo televiziju). Volim to što će ona baba sa prvog sprata da me prepozna na televiziji I bude ponosna jer sam joj ja komšinica. (naravno da se šalim).

Ne volim to što moram da pišem o Ekremu Jevriću da bih bila čitana. Ne volim to što diskriminisanost Roma npr , ili homoseksualaca nikoga ne zanima osim njih same. Na argumentovani stav da podržavam homoseksualce npr jedna individua koja prilično liči na ljude koje opisujem u ,,Modnim zločinima,, me upitala ,,Što, jesi li lezbejka? ,,. Brine me to što smo generalno kao društvo postali toliko neosjetljivi na tuđe probleme, a kad ih mi sami imamo onda kukamo i plačemo na sav glas, ne bi li se više čuli i neko nam pomogao. Onda kada naš problem nestane ponovo postajemo drvene osobe koje ne zanima tuga drugih.

 Ne volim što je sve manje stvari koje nas mogu zgroziti. Da li su krivi mediji ili mi? Za doručak nam se servira laž, za ručak prostakluk, a za večeru dupe, sise i ku.ac. Sve u cilju dobre zabave i publiciteta. Mi, kao publika to sa oduševljenjem prihvatamo i sjutradan uz jutarnju kaficu pričamo drugarici te sočne detalje. Ne volim ni to što mi je jedna žena, nakon što sam joj rekla da završavam novinarstvo i da ne znam u kojim bih medijima voljela da radim (elektronski ili štampani) pitala ,,A, kako misliš da radiš ako nemaš vezu? ,,. I baš mrzim što me je taxista prije neku noć posavjetovao da se ne bavim teškim temama nego da pišem ,,o estradi,,. Kaže, piši o estradi i niko te dirati neće. ,,Ček, neko treba da me dira ako pišem o nečemu drugom? I još je dodao ,,A, lijepa si ti đevojka, male su plate tamo, bolje ti je da radiš kao model, manekenka, mani se ti novinarstva,,. ,,Hvala lijepo, ne morate mi vraćati kusur,, promrljala sam i izašla iz taxija. ,,Ali ja volim novinarstvo!,, vikao je moj unutrašnji glas.

I, šta raditi? Da li će me uopšte neko zaposliti? Ukoliko me zaposli, da li ću moći da pišem o stvarima o kojima želim da pišem? Ili pričam? A, da se udam? Zamišljam sebe sa djecom koja plaču i vuku me za trenerku dok ja kuvam ručak. Bez posla, ambicije, perspektive, ali i bez problema. Neka hvala, nije to za mene. Nekako bih radije jurila za nekakvim pričama, bilo kakvim poslom nego ostajala kući i čekala muža da dođe sa posla, i da mi koji dinar Diploma okačena na zidu umjesto slike?

Želim da još uvijek studiram, možda upišem petu godinu, a u isto vrijeme želim novac da bih bila samostalna. Želim da putujem, ali kako to da radim sa platom od 300 eura? A, i odakle mi plata kada nemam ni ponuda za posao? Želi li neko da me zaposli? Znam, neozbiljna sam, ali me zanimaju ozbiljne stvari , majke mi!  

Nego, ovo je ipak modni blog I smatram da me treba stalno podsjećati na to. Dakle, modni blog Ivona, ne pisati o zadovoljstvu, nezadovoljstvu, stanju u državi, alkoholu, ishrani (o ovome sam željela da popričamo malo, već o modi). Dakle, za danas sam vam , pošto i sam i dalje student, a možda sl.godine upišem još jedan fakultet koji ću uz posao završavati pripremila neke sličice koje će vam poslužiti kao inspiracija kada pojma nemate šta da obučete za fakultet. Znam , potpuno vas razumijem ukoliko nekada ne znate gdje se nalazite, a ne da razmišljate detaljno šta obući. Zbog toga imam par predloga koji vam mogu koristiti ovih dana:

1)      Patike na platformu, helanke ili kožne pantalone, neki džemper koji pokriva zadnjicu (ili ne mora pokrivati ukoliko su pantalone u pitanju) rolka neka, dobra torba i jakna. Ja sam nosila neku takvu kombinaciju nedavno  ... Evo je.

 

Ovu sam majicu nosila ispod u ovoj kombinaciji iznad...

2)      Volim ponekad da odmorim od uskih stvari. Tada biram ovakve pantalone, ravne cizmice, usku majicu i sako. Ukoliko je hladno kao što sada u CG jeste ja oblačim sako i preko sako-a debelu jaknu . Kada uđem u neku prostoriju tada ostajem u sako-u i pantalonama, a to jako volem.

Npr ovako nešto:

3)      Kada je toplo obujte starke jer su idealne za fakultet. Starke, neke farmerice u boji poput pink, žute i npr majica sa nekim ludim natpisom (sa svim ovim kombinacijama sa slike može bijela majica sa crnim ili teget natpisom, i torba u toj boji, šta mislite? )

4)      Volim haljine  da nosim, obožavam, ali nekako mi za fakultet ukoliko niste profesorica tamo ne idu sa štiklama. Zbog toga je nosim sa ugg čizmama ili nekim drugim ravnim.  Tada umjesto jakne biram kaput.

Kad nemate inspiraciju obucite farke, neki topli d\emper i izletite iz kućee..Npr ovako nešto:

... Eto, nego, šta ćete da budete kad porastete? Naravno, to važi za vas koji se još uvijek osjećate poput djeteta, kao ja. Vi odrasli  ste odrasli, vi ste već davno odredili šta hoćete da budete, ili niste? :)