Budimpešta viđena sanjivim očima...

Pogledala sam se u ogledalo. Tamo sam vidjela razmazanu šminku, umorno lice. Cijelu noć nisam spavala. Lumpovala sam i uopšte nisam shvatila kako je brzo vrijeme prošlo. Kratko premotavanje u glavi prethodne večeri. Crno vino. Kako sam uopšte mogla da ga pijem? Pjevala sam, mnogo, igrala, smijala se i pričala. O ljudima, sebi, zabavi, smislu života...Zašto nisam zabavu prekinula na vrijeme i otišla da spavam kao svi normalni ljudi? Sada bih se budila, a ne dolazila iz provoda. Neumjerena sam ponekad, ne umijem da prekinem stvari u kojima uživam i to je moj problem. Šta je tu je,  imam deset minuta da se spremim. Šta da radim? Na meni su štikle, nakit, majica sa likom moje omiljene  Odri i teksas šorc. Skidam odjeću i ostavljam je pored tuš kabine. Tuširajući se razmišljam „Šta obući, kako izdržati dan, a da se ne sručim jer nisam spavala nijedan minut?  Ma, mogu ja to“ . Izlazim iz tuš kabine, uzimam bačenu majicu i oblačim je, šorts zamjenjujem farmericama, a štikle patikama. Stavljam i nakit koji sam imala prethodno veče. Naočare , šminku i novac  sam stavila u moju omiljenu „Guess torbu“ koju slažem uz sve, i kada se slaže i kada baš i ne.

 Imate li i vi neke komade garderobe koje toliko volite da prosto morate da ih uzmete kada izađete iz kuće iako znate da nisu najbolji izbor? Ovo je za mene takav komad. Što se tiče ostalih stvari koje su na meni, s obzirom da nisam spavala, nisam se ni probudila tako da je meni praktično noć, a pošto je svanulo svakako je za druge ljude dan,tako da ću ovo nazvati polunoćna varijanta. Majica i nakit za veče, patike i farmerice za jutro, ja za momentalni odlazak u krevet, ali ipak sa širom otvarenim očima jer prvi put idem u posjetu ovom gradu... A, čula sam da je prelijep... Znate šta, u pravu su. J ...

Izlazim na ulicu,  stavljam naočare i najljepši osmijeh koji imam. „Dobro je što nisam izašla u majici okrenutoj naopačke“ mislim se. „Bože, možda sam je stvarno okrenula? „ Gledam u majicu. Na svom je mjestu, normalna je. Uh, dobro je. Smijem se na sav glas, niko ne zna zbog čega. Drugarica me gleda i govori „Nešto ti je na licu“. Uhh, znala sam da puder nisam dobro razmazala. A i kako ću? Dok sam ga stavljala malo sam spavala, malo bila budna. „Evoo, makla sam ti“. Ipak je bila samo neka mrvica. Nije ni važno. Idemo na voz, trčimo jer kasnimo.  U vozu sam malo spavala, hrk, hrk.  Cijeli put sam prespavala. Da nisam možda bih baš tamo upoznala nekog Sašu iz voza (ne vjerujem da u Mađarskoj ima imena Saša, ima li?) koji bi mi slomio srce i otišao bi negdje u daleki svijet (Balaševićeva pjesma-Saša iz voza) Nema veze, snila sam nekog momka koji mi se sviđa(nemojte nikome reći), neke pejzaže, neka vina, neke stare ljude...

Budi se, stigli smoo. Dobrodošli u Budimpeštu. Uživajte uz slike i zamislite mene pospanu, mamurnu kako se čas divim gradu, građevinama i životu tamo, čas zamišljeno hodam psovajući sebi u bradu jer nisam spavala prethodnu noć... 

 

E, ovako ja odmaram... U svom stilu :)

 Zašto pijem vodu?

 Provozaj me pliizim te, previše sam umorna da bih šetala :)

 Pogodite koja je moja sjenka? :)

 Kako vam se sviđaju slike? Imam neku inspiraciju u poslednje vrijeme, imam osjećaj da će biti sve više postova. Samo da malo vremena između izlazaka i učenja ugrabim. Eto mene za 2, 3 dana ili prije. :*